Tamiš je u davno doba imao daleko veći značaj za grad, naročito za njegov privredni život, nego danas. Granični položaj Pančeva omogućavao je jevtin i pouzdan transport rečnim putem u i iz Turske, tojest Srbije. Na potezu od kula svetilja, podignutih 1909. godine na ušću, pa do drumskog mosta izgrađenog dve i po decenije kasnije, postojali su mnogi industrijski pogoni, skladišta, saobraćajni objekti, pristanište, što je priobalju davalo izgled svojevrsne industrijske i trgovačke zone. Kafane, svratišta i kupleraji činili su ovaj deo grada veselim u svako doba dana i noći.

Tamiš je leti bio plovna reka sa veoma živim rečnim saobraćajem, a tokom zime je postajao veliki zimovnik za brodovlje. Plovila nisu ovde samo bila ukotvljena hladnim mesecima, već su bila i građena - između svetskih ratova tu se nalazilo Fernbahovo brodogradilište.

S druge strane dama, veoma solidno zdanje Mađarske kraljevske predionice svile, koju stariji Pančevci zovu GALATEA, podignuto je krajem prošlog veka. Nešto bliže gradu, pored Betonjerke, na mestu pre 30 godina podignutih vojnih zgrada nalazilo se stovarište drva i strugara Josif Rada i sin.

Poslednjih decenija XVIII veka na levoj obali Tamiša zidani su od tvrde građe žitni magacini velikih kapaciteta. Crveni magacin izgrađen je na levoj obali Tamiša oko 1787. godine i to je najveći još uvek postojeći objekat ove vrste u gradu. I danas služi svojoj prvobitnoj nameni, samo što mu je originalna boja fasade promenjena u zelenu.

Sve do pre 15 godina preko puta Crvenog magacina postojalo je pristanište i lučka kapetanija. Prvi objekti izgrađeni su još 1857. godine, mada se pristanište u Pančevu spominje još u tursko vreme, dakle u XVII veku. Sve do šezdesetih godina ovog veka naš grad, naročito zelena pijaca, je u značajnoj meri snabdevan robom dopremljenom čamcima iz naselja na obalama Dunava.

U neposrednoj blizini pristaništa više od 250 godina nalazio se i magacin soli. U Solari je lagerovana so dopremana iz rudnika u mestu Lipova, na reci Moriš, u današnjoj Rumuniji. Solara se pružala čitavom dužinom današnje stambene zgrade u kojoj je restoran "Neptun", a srušena je krajem pedesetih godina.

Odmah do solare, 1780. godine izgrađena su dva velika, spratna, žitna magacina. Spirtini magacini, koji su sedamdesetih godina prošlog veka pripali imućnoj plemićkoj porodici Jagodić, porušeni su krajem 1978. godine da bi na njihovom mestu bila sagrađene dva stambene zgrade.

Na sledećem uglu još uvek stoji, mada veoma oronula, Vajfertova pivara. Sredinom prošlog veka porodica Vajfert je preuzela pivaru i ubrzo je od nje načinila jedno od najznačajnih preduzeća u ovom delu sveta.

Ukoso od pivare, neposredno pred izbijanje Drugog svetskog rata, podignut je silos, koji je krajem pedesetih proširen. S druge strane silosa nalazi se železnička stanica "Pančevo Tamiška obala", sagrađena 1905. godine. Pruga, koja je povezivala nabrojane privredne objekte u neposrednoj blizini Tamiša, uklonjena je otprilike u isto vreme kada je i izgrađen kej, pre 15-ak godina.

Još malo dalje od stanice, na samoj obali Tamiša, postojalo je Valtmanovo kupatilište, omiljeno mesto za odmor, razonodu i letnju dokolicu u vreme dok je Tamiš bio reka, a kupanje dozvoljeno. Danas je Tamiš na izdisaju, prljav i zapušten. Zaljubljeni u našu reku utehu mogu da pronađu još samo u jednoj rečenici iz filma "Lisabonska priča": "Težo je svedok naših života".

Nenad Živković